О књизи: 2005 / Ружар је ларва крвавице, живи само у чистој води, а угриз на њој је изузетан. Али његово станиште је толико загађено да је сада лакше пронаћи мадагаскарског бубашваба него што јесте. Тако човек, изненада дошавши к себи, открива да се његов културни слој цепа. Током фазе пропадања, појављује се све више аномалија. Можда се, у фантазмагорији метаморфоза које прате овај процес, човек нашао на ивици угрожене врсте? „...Људи, као пацови, нешто осете и... мењају се. Да ли се спремају за нешто или им је једноставно лакше да живе?“ Дурненковљеви јунаци очигледно покушавају или да се држе старог или да створе нову слику хомо сапиенса, који мистериозно негде измиче. Стварности прошлости, садашњости, па чак и оностраног, замршено су испреплетене, иако делују неповезано у различитим сценама драма, неочекивано оштрим обртима радње и замршеним завршецима. И у свему има примамљивог потцењивања и константног, латентно треперавог лиризма аутора.